Град Српско Сарајево(Источно Сарајево) је административни, културни, универзитетски, туристички и спротски центар. Простире се на 2.200 квадратних километара и сачињавају га општине: Српско Ново Сарајево(Источно Ново Сарајево), Српска Илиџа(Источна Илиџа), Пале, Соколац, Српски Стари Град(Источни Стари Град) и Трново. У граду живи око 150.000 становника.

Многи трагови указују да је на простору данашњег града човјек присутан од прадавних времена. На Гласиначкој висоравни, између планина Копита и Романије, археолошки налази, међу којима и експонати из више од 2.000 гробница у облику камених гомила и 3.000 стежака, свједоче о двије цивилизације прије Христа. Илири и Стари Римљани оставили су доказе о свом присуству у околини Пала, Рогатице, Булога и других мјеста.

У средњем вијеку, за вријеме Твртка Котроманића (1353-1391), стари град изнад паљанске Миљацке припадао је племићкој породици Павловића, који су господарили источном Босном. Утврђени град Борач, десетак километара јужно од Рогатице, био је такође значајан политички, привредни и културни центар у коме су Павловићи издавали Повеље, примали стране изасланике и имали сталне дружине глумаца и музичара.